Данас је: субота, 25 новембар 2017
СВЕТИ ИСПОВЕДНИК ДОСИТЕЈ (ВАСИЋ) - МИТРОПОЛИТ ЗАГРЕБАЧКИ

Митрополит Доситеј рођен је у Београду 5. децембра 1878. године, где је учио гимназију и богословију, коју је завршио 1899. године. Као питомац Фонда митрополита Михаила упућен је 1900 г. у Русију гдје је ступио у кијевску Духовну академију коју завршава 1904.г. са степеном кандидата богословских наука. Из Русије је отишао у Немачку и ступио на универзитет у Берлину, где је изучивао протестанску богословску науку. Након двогодишњих студија у Берлину, прешао је у Лајпциг, где је изучавао философске науке код професора Вунта, Хајнца и Фолкелта.

Замонашио се пред свршетак богословије (1898) и добио јерођаконски чин. 1907.г. постављен је за наставника богословије у Београду, где остаје до половине 1909.г. а онда као питомац Министарстава просвете и црквених послова, упућен је у Француску ради продужења студија. У Паризу се образовао на Сорбони и Вишој школи социјалних наука. На измаку 1910. г. прешао је у Женеву као студент тамношњег универзитета. У Женеви је остао до објаве Балканског рата у јесен 1912.г. када се вратио у Србију и ставио на располагање својој цркви и отаџбини.Изабран је и хиротонисан за епископа Епархије нишке 25. маја 1913. године.

Како је стицајем прилика Ниш постаје престоница Србије (1914-1915.године), то је епископ Доситеј, као епископ нишки, постао центар свега доброчинства и милосрђа. Трагичне 1915 . године остао је са својим свештенством и народом у Нишу и био интерниран од Бугара. По свршетку Светског рата, у јесен 1918 г. враћа се у своју епархју.

У својству подпредседника Средишњег архијерејског сабора учествовао је у преговорима са Цариградским патријаршијом на стварању јединства Српске православне цркве и њеном уздизању на степен обновљене патријаршије. У доба великог покрета у Чехословачкој и Поткарпатској Русији, ишао је тамо као делегат Српске православне цркве, где је остао три године. Исто тако као делегат Српске православне цркве био је у Женеви, Базелу, Атини, Бугарској и другим местима.

Говорио је одлично руски, чешки, немачки и француски језик. Одликован је Орденом Св. Саве I степена са лентом, златном Обилићевом медаљом за храброст, Орденом Карађорђеве звезде 4 степена, Орденом бијелог орла 4 степена и Орденом Црвеног крста, руског и југословенског.

Изабран је 1932.г. за првог митрополита Епархије загребачке у Загребу а на Цвети, 9 априла 1933.г. свечано је устоличен.

Митрополит Доситеј се нарочито истакао својим организаторским радом. Новокреираној митрополији загребачкој, поставио је чврсте темеље и дао значај који јој и приличи у таквој политичкој и културној метрополи, као што је град Загреб.

Рат је митрополита Доситеја затекао у Загребу, у његовој резиденцији. На дан прогласа НДХ-е, 10.априла 1941, ухапшен је од усташа и са својим ђаконом Лазаром Живадиновићем затворен у злогласни затвор у Петрињској улици. О његовом страдању сведочи и изјава белгијског конзула Арнолда Роберта, који је кроз отвор на вратима ћелије бр. 8., видевши тело изнакаженог митрополита Доситеја , рекао. "Но, богами, ово је дивљаштво што ови људи раде".

Тешко болестан премештен је у болницу Милосрдних сестара. Уместо лечења "милосрдне сестре" свирепо су га мучиле и понижавале. Од њих је свакодневно мучен и злостављан, тако да му је сва брада била почупана. По сведочењу Божидара Церовског, шефа усташке полиције у Загребу, "Митрополит је био тако страшно измрцварен да је једва жив утрпан у воз за Београд". У Земуну из теретног вагона болесног митрополита преузимају Немачке окупационе власти и спроводе га у Београд. Неколико месеци после тога умро је у манастиру Ваведење у Београду 13. јануара 1945 године, од тешких последица злостављања.

* извор: Слободан Милеуснић "Духовни геноцид 1991-1995 (1997)" Београд 1997., Драгослав Страњаковић " Највећи злочин данашњице: (патње и страдање српског народа у Независној држави Хрватској од1941-1945.) /Одбор Томе Максимовића/ ; види о митрополиту Доситеју "СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА У НЕЗАВИСНОЈ ДРЖАВИ ХРВАТСКОЈ 1941-1945. Вељко Ђурић Мишина, Ветерник 2002. год.

На редовном заседању Светог архијерејског сабора Српске православне цркве Митрополит Доситеј је, због свог мученичког страдања и исповедања православне вере, унет у Именослов Српске цркве као исповедник.

Српска црква га прославља 13. јануара/31. децембра.

dositej2_mdositej3_mdositej4_m
dositej5_mdositej6_mdositej7_m

РАДИО БЛАГОВЕСТИ